Uvod u lizing radnika preko agencija za zaposljavanje

Počelo je kao gorka šala: posle automobila, u Srbiji se od sada i radnici mogu uzeti na lizing. Razumljiva je ogorčenost, izazvana beskrajnom tranzicijom i pratećim potresima na domaćem tržištu, visokom stopom nezaposlenosti i teškim uslovima za rad. Međutim, bez sve šale, lizing je decenijska praksa u svetu i nije nužno vezana za osiromašenje privrede.

U najkraćem,reč je o zakupu ili, preciznije, pravu na korišćenje robe ili usluge na određeno vreme, pri čemu se posao sklapa preko posrednika. Istorija poznaje ovaj oblik poslovanja od pamtiveka i, bilo da se radi o uslugama najamnih ratnika ili radnika, posrednik je bio taj čija je obaveza da brine o dužnostima ali i dobrobiti najamnika.

Savremena ekonomija beleži da su se prve posredničke agencije javile sredinom 20. veka u Americi, često surovom ali nesporno jednom od najdinamičnijih tržišta na svetu. Preko agenata su se zapošljavale lekarke, glumice, čistači i građevinski radnici, dok su radni odnosi vremenom regulisani pod pritiskom oštećenih radnika i poreskih službenika.

Poslednjih decenija, usled razvoja tehnologije i globalizacije tržišta, ovakav oblik zapošljavanja naprosto je eksplodirao. Posrednicima pri zapošljavanju pridružili su se čak i posrednici pri nalaženju posrednika pri zapošljavanju. Možda zvuči besmisleno, ali svetska privreda je sve složenija, razvijaju se potrebe koje u zatvorenim nacionalnim ekonomijama ranije nikome nisu padale na pamet.

“Fleksibilnost rada” moto je pod kojim moderna privreda unapređuje društva širom sveta, ali se iza istih ideja krije prostor za krupne zloupotrebe. Na kraju krajeva, u osnovi ovih odnosa leži profit i ukoliko ne postoje odgovarajuće zaštitne prepreke, u obliku zakona i kontrole, njihova žrtva biće radnik.

Što je veći broj radnika izvan sistema zaštite, i sama država oseća sve teže posledice. Dakle, šta zapravo znači uzeti radnika na lizing? Od koga se takav radnik “uzima” i pod kojim uslovima? Gde takav radnik radi, a gde je stvarno zaposlen? Kod koga prima platu i gde ostvaruje svoja prava?

Rentiranjem, odnosno ustupanjem ili iznajmljivanjem radnika bave se specijalizovane agencije sa kojima, pod utvrđenim uslovima i u skladu sa nacionalnim zakonima, radnik zasniva radni odnos. Bilo da je ovaj odnos zasnovan na određeno vreme, po ugovoru, ili na drugi način – radniku je takva agencija direktni poslodavac, koji na sebe preuzima sve zakonom predviđene obaveze.

Međutim, takav radnik svoje radno vreme provodi na drugom mestu, u firmi kojoj je matična agencija iznajmila radnika, u skladu sa ugovorom sklopljenim između agencije i firme. Budući da rentirani radnik ne ulazi u korpus zaposlene radne snage kompanije koja koristi najamni rad, njegova plata, doprinosi i druge zakonom propisane beneficije padaju na teret agencije. U zavisnosti od odredbi ugovora, ukoliko radnik doživi povredu na radnom mestu ili bude izložen diskriminaciji u radnom okruženju, troškove odštete neće snositi firma u kojoj provodi radni dan, već agencija, njegov pravi poslodavac.

Prednosti iznajmljivanja radnika za potrebe javnih i privatnih preduzeća su jasne, bilo da na ovaj način rešavaju pitanje povremenih poslova ne gubeći vreme i novac na administrativnu obradu radnih mesta ili da, u slučaju kompanija iz javnog sektora, zaobiđu ograničenja u pogledu broja radnih mesta.

Pristankom na neizvesnost angažmana i promenljivost radnog okruženja, radnik će prava ostvariti u agenciji koja ga zapošljava, u skladu sa opštim radnim pravom u svojoj državi, bez obzira na to što rad zapravo obavlja na drugom mestu. Pod uslovom da su ovi odnosi regulisani zakonom.

Preuzeto iz E-priručnika: http://savez.rs/wp-content/uploads/2016/03/RADNICI-NA-LIZING-VODIC.pdf