Radnička internacionala - Privremeno ustupanje radnika
Dinamične ekonomije u svetu preporučuju korišćenje posredničkih, odnosno agencija za privremeno ustupanje radnika zato što su u stanju da pokriju doprinose i druge beneficije za zaposlene koje manje kompanije ne mogu da priušte, te predstavljaju uštedu na adminis- trativnim troškovima zapošljavanja novih radnika. Agencije, takođe, snose odgovornost u slučaju radnog spora, što dodatno rasterećuje kompaniju koja unajmljuje radnike.
U pojedinim zemljama propisi omogućavaju da se,u slučaju spora, kompanija koja je unajmila radnike preko agencije posmatra kao “združeni poslodavac”, ukoliko se utvrdi da je imala kontrolu nad radnim zadacima, radnim vremenom, obukom ili prekidom angažmana radnika. U tom slučaju kompanija snosi odgovornost po osnovu eventualnih tužbi zbog neizvršenih obaveza, diskriminacije ili slično, kao i troškove odštete.
Kazne su predviđene i ukoliko sud proceni da je korišćenje radne snage preko posrednika kompaniji služilo da zaobiđe plaćanje poreza i drugih obaveza prema državi.
Sindikat u pojedinoj kompaniji može imati pravo da u kolektivni ugovor unese uslove pod kojima je moguće angažovanje radnika preko agencije.
Osim Konvencije MOR 181, oslonac za težnje ka punom ostvarivanju prava radnika angažovanih preko agencija za zapošljavanje predstavlja Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta ministara EU o privremenom agencijskom radu (2008/104/ EC)15. Direktivom su države članice EU obavezane da primene propisane standarde u okviru nacionalnog zakonodavnog okvira. Najvažnija odredba ove Direktive (član 5, stav 1) nalaže da radnici angažovani preko agencija za zapošljavanje tokom svog angažmana imaju najmanje iste uslove rada kao da su direktno zaposleni. To znači da i radnici na lizing treba da imaju sva prava propisana odgovarajućim zakonom, kao što su pravo na adekvatnu zaradu, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, pravo na odmore i odsustva, pravo na udruživanje i druga.
Kao zemlja sa kojom Srbija deli slična iskustva urušavanja radničkih prava, Hrvatska je 2014. donela novi zakon o radu, čije su odredbe usklađene sa evropskom Direktivom o privremenom agencijskom radu. Između ostalog,ovim zakonom je agencija za privremeno zapošljavanje definisana kao poslodavac koji na temelju ugovora o ustupanju radnika, ustupa radnika drugom poslodavcu (“korisniku”) za privremeno obavljanje poslova, dok se ustupljeni radnik definiše kao radnik kojeg agencija zapošljava radi ustupanja korisniku.
Takođe se propisuje da ugovor o ustupanju radnika između agencije i korisnika mora biti u pisanom obliku, a navode se i obavezni elementi ovog ugovora. U daljim odredbama detaljno se regulišu obaveze agencije i korisnika prema ustupljenom radniku, ograničenje vremena ustupanja radnika, naknada štete kao i otkaz ugovora o radu za privremeno obavljanje poslova.